Dnovinarstvo

Ukratko, Branislav Peranović, protostavrofor Srpske pravoslavne crkve i upravitelj samozvanog Centra za odvikavanje od droga „Sretenje“, osumnjičen je da je 6. avgusta oko 22.20h ubio štićenika Centra Nebojšu Zarubca. Peranović je navodno tukao Zarubca šipkom ili drvenom motkom (još nije potvrđeno) jer je posumnjao da je štićenik imao kod sebe drogu (okolnosti još nisu potvrđene). Posle batinanja, Zarubac se udavio u sopstvenom želudačnom sadržaju (očigledno mu niko, pa ni Peranović, nije pomogao). Osumnjičenom je određeno policijsko zadržavanje i uskoro će biti prosleđen istražnom sudiji.

Nabrajati i analizirati ko je sve odgovoran za smrt Nebojše Zarubca je krupan posao na tragu „večne dileme“ da li se u Srbiji živi generalno dobro ili generalno loše. Možda je krivo pravosuđe koje Peranovića nije osudilo na dugogodišnju zatvorsku kaznu posle mučenja kome su bili izloženi štićenici prethodnog rehabilitacionog centra „Crna Reka“. Možda je krivo Ministarstvo zdravlja ili neko drugo nadležno ministarstvo koje prethodne centre nije zatvorilo. Možda je kriva Srpska pravoslavna crkva na čije se crkvene sudske procese čeka beskrajno dugo (možda je i tom sudstvu potrebna reforma?) i koja se nije razračunala sa Peranovićem i njegovim metodama lečenja na vreme. Svetlana Lukić i Bojan Tončić su danas objavili dva vrlo dobra teksta o ovim aspektima, a materijala za nove tekstove će biti još jako puno, kao što ih je bilo i u svim ostalim slučajevima kad je država Srbija potpuno zakazala.

Nas trenutno zanima kako su na vest o ubistvu štićenika odreagovale Večernje novosti jer se čini da su u razgovoru sa štićenikovom majkom dotakle novo dno novinarstva. Majka govori o teškom životu uz sina zavisnika, o tome da je sin fizički nasrtao na nju i da je morala da ga prijavi policiji, o tome da ju je sin potkradao, o tome da već sedam godina nema struje zbog toga što je „Nebojša napravio ogroman račun“ a ona nema od čega da ga plati. Majka je prestala da kontaktira sa sinom a poslednji put ga je videla prošle nedelje kada je „došao na odsustvo“ kada se činilo da se „posle desetak meseci lečenja vidno popravio“. Za emotivnije delove razgovora treba pogledati link, a ispovest roditelja objavljuje i Press mada joj posvećuje manje pažnje.

Ono šta treba da izbegnemo da komentarišemo su majčine emocije pa i njen celokupan odnos prema sinu (iako je upravo ovo često na meti internet komentatora koji se brinu da li je upravo majka odgovorna što je sin postao narkoman). To da li je majka tužna, da li oseća olakšanje, da li će se pokajati zbog svojih reči su njene privatne stvari i ne možemo uticati na njih niti očekivati ili nastojati da Srbija postane idealno društvo tako što ćemo majci objasniti kako je trebalo da se oseća i kako treba da se oseća.

Ono što je problem je jednostavno činjenica da su Novosti ovaj tekst uopšte objavile. Novosti, naravno, tekstove objavljuju zbog tiraža, tj. zbog toga što žele da zadrže svoje stare čitaoce i da steknu nove. Ipak, Novostima nije falilo ekskluzivnog sadržaja u slučaju Peranović; nezvanične rezultate obdukcije su Novosti objavile prve. Dodatni sadržaj Novosti su probale da pronađu u razgovoru sa majkom ubijenog Zarubca. Ovaj razgovor savršeno ide na ruku Večernjim novostima jer u njemu ovaj dnevni list nalazi odlično opravdanje za ubistvo Nebojše Zarubca i za odbranu sveštenog lica. Borba protiv narkomanije, makar ona podrazumevala i borbu protiv narkomana kao ljudskog bića sa jedne strane, i zaštita Srpske pravoslavne crkve i svih njenih grešaka i propusta sa druge strane su opšta mesta desničarske, pseudopatriotske Srbije koju Novosti tako dugo i toliko odlučno brane, umesto da makar jednom stave profesionalizam ispred svoje ideologije.

Insistiranjem na objavljivanju ovog i ovakvog razgovora, Novosti efektivno relativizuju ozbiljno krivično delo predstavljajući ceo slučaj kao odnos majke i sina gde je Branislav Peranović potencijalno samo izvršilac jedne smrtne presude. Smrtnu presudu je narkoman mogao da potpiše samom sebi kada je počeo da se drogira, a mogao je i da je izvrši nad svojom majkom, sestrom ili nad bilo kojim čitaocem Večernjih novosti. Novosti šalju poruku olakšanja i sugerišu da je smrt bila neizbežna i da je dobro što je narkoman taj koji je na kraju mrtav. Problema ovde ima puno, a prvi je taj što ubistvo Nebojše Zarubca nije privatna stvar majke, sina i osumnjičenog Branislava Peranovića jer Srbija nije plemensko društvo u kome će porodica odlučiti da li se ubici ima suditi ili ne. Srbija (bi trebalo da) je država u kojoj se ubistvo goni po službenoj dužnosti. Odlukom da relativizuju ubistvo Nebojše Zarubca zato što je žrtva narkoman, a osumnjičeni za ubistvo svešteno lice, Novosti otvaraju put da se svako sledeće ubistvo interpretira po ovom ključu. Koliko će u tom slučaju vredeti životi drugih kriminalaca ili prostitutki? Koliko će vredeti životi pripadnika Srba naspram pripadnika drugih naroda? Koliko će vredeti životi novinara Večernjih novosti naspram života novinara Špigela? Da li roditelj ima pravo da ubije dete sa posebnim potrebama da ga ne bi gledao kako se muči?

Čitaoci Večernjih novosti, odnosno komentatori na sajtu, su zagrizli udicu. Za razliku od drugih sajtova gde je ogromna većina komentatora zgrožena ovim zločinom, komentatori Novosti nadmoćnom većinom ili opravdavaju postupak osumnjičenog, ili za narkomaniju i tragičan kraj krive majku koja nije dobro vaspitala sina (pre nekoliko decenija). Gomila gluposti se zaista može pročitati: jedni govore da je narkoman zapravo nečovek, drugi tvrde da „niko ne zna kako je to živeti sa narkomanom“ (osim ovih komentatora koji to znaju?), treći tvrdi da „da je ovo država kao što nije, pop bi lemao svakodnevno dilere“... 

Ono što sebi (za sada?) nisu dopustili ni Kurir ni Press koji su takođe razgovarali sa roditeljima, Večernje novosti ne samo što sebi dopuštaju već to predstavljaju kao najupečatljiviji deo celog slučaja. Umesto da zadrže zrno profesionalizma i ne objave tekst, jer nije sve što piše u novinama - novinarstvo, Večernje novosti punom parom kreću u relativizaciju ozbiljnog zločina i predstavljaju narkomaniju kao veći problem od ubistva, štaviše, pokazuju i spremnost da ubistvo prikažu kao jedno od rešenja za narkomaniju. Pred kraj teksta Novosti navode da je protiv ubijenog podneto više od pedeset krivičnih prijava. Istina je, to je daleko više od broja krivičnih prijava podnetih protiv Branislava Peranovića. Novosti se razumeju u brojeve, i u tiraž.