Kako se zahuktavalo lociranje haških optuženika za vreme premijerskog mandata V. Koštunice, tako se u javnom mnjenju širilo shvatanje koje će vlast rado prihvatiti i koristiti u svoju korist: mi stalno ispunjavamo uslove, a oni nam uvek traže još. Iako je predaja optuženika Haškom sudu od početka pa do kraja bio jedinstveni uslov, u Srbiji se pronalaženje svakog optuženika posmatralo kao izdvojeni, pojedinačni posao koji mi, eto, dobro obavimo, ali SAD, Karla del Ponte, EU i ko već ne, nam uvek izmisle još prohteva. Ovako su građani Srbije naučili da sebe vide kao vredne i požrtvovane radnike kojima nikako ne uspeva da nahrane proždrljivi Zapad. Ovo je, naravno, banalno kao primer studenta koji stalno daje neke ispite i svaki put se žali kako mu ne daju diplomu, iako je uslov za sticanje diplome - davanje svih ispita. Simple as that.
Ista logika neuspeha se danas primenjuje na uslovljavanje oko Kosova. Evropska unija i njene pojedinačne članice insistiraju na normalizaciji odnosa sa Kosovom kao jedinstvenim uslovom koji se postavlja pred Srbiju u procesu integracija, a vlasti se vade kako stalno ispunjavaju zahteve a uvek nam ostaje još nešto. EU nema jedinstvenu spoljnu politiku i neke njene članice to nikako ne žele, pa zato EU kao celina u kojoj 5 članica ne priznaje Kosovo, i ne traži od Srbije priznanje nezavisnosti Kosova. Ali svaka pojedinačna članica to može da postavi kao uslov - pri odlučivanju o statusu kandidata, pri određivanju datuma za početak pristupnih pregovora, pri otvaranju i zatvaranju poglavlja i pri odlučivanju o samom prijemu. Tako da normalizacija odnosa sa Kosovom možda ne podrazumeva priznavanje Kosova što se tiče Evropske komisije, ali što se tiče pojedinačnih članica - verovatno podrazumeva. Možemo biti kreativni i pretpostaviti kako se priznanje Kosova uklapa u svako pojedinačno poglavlje u budućim pregovorima, a ja ću naglasiti sledeća: slobodan promet robe, kapitala, energetika, statistika, regionalna politika, pravosuđe itd. Dakle normalizacija odnosa sa Kosovom nije uspostavljena tako što se sklopi sporazum o integrisanom upravljanju prelazima (koji se još uvek ne primenjuje), ili sporazum o katastru, već je normalizacija odnosa sa Kosovom jedinstveni uslov za čije će ispunjavanje vlasti Srbije morati da se potrude mnogo više.
Šta je trenutno problem? Barikade i regionalno predstavljanje. Što se tiče barikada, tačno sam pretpostavio u jednom od prethodnih tekstova da Evropski savet neće ni odlučivati o statusu kandidata ako se barikade ne razmontiraju, pa sad vidimo da je odluka o Srbiji odložena. Problem je što vlasti Srbije te barikade ni ne kontrolišu, a nikad ih nisu u potpunosti ni kontrolisale. U tri od četiri opštine na severu Kosova, na vlasti su partije koje su opozicija vladi u Beogradu - SNS u Kosovskoj Mitrovici, a DSS u Zvečanu i Zubinom potoku. Dovoljno je da aktivisti tih stranaka podignu barikade prkoseći Borisu Tadiću i Srbija već ima veliki problem, da ne pominjemo da bi u podizanju barikada imali podršku najvećeg dela lokalnog stanovništva. Te barikade očigledno ne može da ukloni KFOR, snage pod kontrolom kosovskih vlasti to mogu još manje, a Srbiji su ove barikade nekako nedostupne što sve čini sever Kosova politički najegzotičnijim delom Evrope danas - što je do nedavno mogao biti opis celog Kosova. Zbog velike nesaglasnosti vlasti u Srbiji i vlasti na severu Kosova, ne vidim kako će problem barikada biti rešen do konačne odluke o kandidaturi u martu. Jedini novi momenat koji se najavljuje bi mogao biti početak rada jedinstvenih carinskih punktova - ako prisustvo policije iz Srbije ne umiri građane severa Kosova i barikade ne nestanu, mislim da će odluka u martu biti negativna.
Drugi problem je regionalno predstavljanje Kosova, što je u izveštaju Evropske komisije bilo nešto što Srbija treba da reši da bi dobila datum pristupnih pregovora. Sada je to, iznenađujuće, neophodno već za dobijanje statusa kandidata. Srbija insistira da u predstavljanju Kosova postoji referenca na Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244, što je za Prištinu neprihvatljivo (za kreativnije rešenje videti zaključke u analizi Tatjane Papić). U prethodnom tekstu sam napomenuo da je u Ujedinjenim nacijama pitanje Kosova blokirano, pa zato ne vidim zašto bi se Kosovo predstavljalo kroz Savet bezbednosti koji nije u stanju da konstruktivno pristupi rešavanju ovog problema. Drugim rečima, bilo bi potpuno besmisleno da ispred predstavnika Kosova stoji pločica na kojoj piše Kosovo SB 1244, ili, još besmislenije, UNMIK Kosovo. Ova referenca bi bila suvišna kao kada bi se Srbija predstavljala kao Srbija 1326, što je broj rezolucije kojom je Savet bezbednosti preporučio prijem Jugoslavije u Ujedinjene nacije 2000. godine, jer Srbija nije definisana tom Rezolucijom, kao što ni Kosovo godinama nije definisano Rezolucijom 1244. Pošto Srbija smatra da je bila dovoljno konstruktivna i da je lopta u dvorištu Prištine, a imajući u vidu da se bliže izbori u Srbiji, regionalno predstavljanje Kosova će biti druga krupna prepreka za status kandidata u martu.
Dakle, situacija je jako loša i, da bude još lošije, ne zavisi u potpunosti od vlasti u Srbiji već i od stranaka i lokalnih odbora stranaka kojima evropske integracije nisu cilj a sa kojima vlada Srbije ne želi ili ne može da dođe do zajedničkog stava u narednih par meseci. Pritom, sama vlada i predsednik Srbije ne žele da se „odreknu" Rezolucije 1244, pa je za sada izvesnije da Srbija neće dobiti status kandidata nego da će uspešno rešiti problem.
Ono što bi Srbija mogla da učini i da problem zaobiđe, bar u kontekstu evropskih integracija i dobijanja statusa kandidata, je da raspusti lokalne vlasti na severu Kosova zbog nepoštovanja odluka vlade Srbije. Pošto lokalne vlasti ne bi pristale da se povuku i da se organizuju novi izbori, ostale bi bez legalnosti, a ubrzo i bez legitimiteta za funkcionisanje, pa bi bile prinuđene da same organizuju sopstvene izbore negde u budućnosti, bez novca iz Beograda. Ovako ne bi bio rešen problem funkcionisanja severnog Kosova, ali bi se konačno videlo koliku odgovornost ima Beograd, a koliku lokalne vlasti i oni koji ih biraju. Popis stanovništva na severu Kosova nije održan (da budem ciničan, možda bi se većina nacionalno izjasnila kao Rusi ili DSS-ovci), a održavanje lokalnih izbora po zakonima Srbije je u svakom slučaju sve neizvesnije o čemu će se tek pričati. Beograd nekoliko meseci pred izbore možda nema snage da preseče ovaj Gordijev čvor, ali bi ga jedan zamah mačem bar olabavio.
