U zemlji u kojoj je malo toga izvesno, hvatamo se za onih par datuma za koje znamo da će sigurno doći i da nas pre njih svakako ne čeka smak sveta. Trenutno je aktuelno odbrojavanje do Parade ponosa koja je najavljena za nedelju, taman da ne možete da odete na liturgiju, nedeljni ručak, ujutru u Maksi itd. Ne, tada ćete jedino moći da budete međ' paraderima ili međ' huliganima.
Opšte mesto da učesnici Prajda tragično blokiraju saobraćaj i normalan život mirnih Beograđana nam je preostalo od prethodne Parade ponosa. Ovde ćemo se pak baviti onim što se izmenilo u ovih godinu dana i probaćemo da ocenimo da li eventualne najave novih momenata u huliganskom modus operandiju mogu da zaista ugroze učesnike Parade ozbiljnije nego prošle godine.
Da se primetiti da je kampanja protiv Prajda ove godine dosta slabijeg intenziteta ili da je bar kasnije počela. Godine 2009. su gradovi Srbije bili išarani ludačkim grafitima dva meseca pred najavljenu Povorku ponosa. I dok je tužno što neki grafiti i dan-danas stoje netaknuti, upadljivo je da nema puno novih grafita. Nalepnice i plakati su takođe zakazali - za sada su manjih formata i slabijeg kvaliteta (kvalitetniji papir je, je li, za Konuzinove postere), sa dosadnim šablonima skinutim sa interneta, ili su ukrašeni stihovima koji ne poznaju versifikaciju. Rasprave na desničarskim forumima su tihe. Od 117 strana koliko tema o Prajdu zauzima na Srpskim nacionalistima, samo je desetak napisano u poslednja tri meseca. Najveća nova homofobična fejsbuk strana ima tek 25000 fanova, tri puta manje od strane na kojoj se iskazuje podrška pukovniku Gadafiju. Po nadimcima koji se koriste na toj strani, ali i po izjavama samih obožavalaca, ogroman broj njih su srednjoškolci. Političari koji su protiv Parade su ove godine takođe bili diskretniji - Đilas se oglasio samo jednom, da ja to znam, ali je istresao ono što je imao, Palma je sinoć imao svoj napad besnila, dok su javni nastupi Ivice Dačića veliko razočarenje. To što će njegov resor obezbeđivati Paradu i tako joj uopšte omogućiti da se održi ne znači da ministar policije ima pravo da se u jeftinom populizmu učesnicima podsmeva ili da potencijalne učesnike obeshrabruje izjavama da bi najbolje bilo (za policiju, ministra, koga god) da se Parada i ne održi.
Koji su scenariji po kojima bi nasilje eskaliralo a da se može reći da su donekle pokolebali potencijalne učesnike? Po jednom, policija će da se skloni i da dopusti huliganima da malo pretuku gejeve. JSO-ovska saopštenja dva policijska sindikata u poslednjih nekoliko dana su sugerisala ovo. Predsednik jednog sindikata kaže da će doći na posao samo ako mu lekar to dopusti (kao što mu je verovatno dopustio da uzima mito i da tuče građane na demonstracijama protiv Miloševića). Naravno, sindikalno organizovanje policajaca ne dopušta da se oni na bezbednosno najznačajniji dan u godini jednostavno ne pojave na poslu, baš kao što ne zvuči ni izvesno ideja da će kolege u kordonu da ispituju jedan drugog ko je u kom sindikatu pa da eventualno naprave prostora za huligane. Sa jedne strane kordona će, ipak, biti neko kome ni najhomofobičniji policajac ne bi verovao na reč da će da tuče samo gejeve, a policajce nikako.
Drugi scenario koji živi u mašti mlađih srednjoškolaca (i onog istog sindikalnog lidera) je pokušaj da se istovremeno napravi haos u više gradova Srbije, što bi onemogućilo policiji u Beogradu da adekvatno brani učesnike Parade ili bi bar nateralo stanovništvo da još ogorčenije okrivi LGBT osobe za destrukciju. U redu, ali više huligana van Beograda znači manje huligana u Beogradu? Takođe, tridesetak drugara koji bi se u Valjevu organizovali i u 11.00 krenuli da prevrću stolove u kafićima i prave diverziju dok se njihovi istomišljenici kvalitetnije provode u Beogradu bi komšije policajci odveli u pritvor deset minuta kasnije.
Mnogi govore da za okupljanje nije pravi trenutak i da bi eventualna eskalacija na Kosovu dovela do velike eskalacije nasilja i na Paradi ponosa. Ovo je u suštini netačno. Oni koji su spremni da ruše grad, da se tuku sa policijom ili sa učesnicima Prajda su već izuzetno radikalizovani i odlučni. Ne postoje desničari koji su na ivici - koji ne planiraju da se tuku, ali će ih vesti sa barikada ili vesti o hapšenju Moamera Gadafija navesti da istrče na ulicu i krenu u obračun. Oni koji su spremni da napadaju homoseksualce su isti oni koji su spremni i da se tuku zbog Kosova, zbog Ratka Mladića, ili zbog bilo kog drugog razloga kojem smo bili svedoci ovih godina.
Poslednji scenario za koji znam da je delovao obeshrabrujuće je dosta interesantan. Naime, relativna tišina na fejsbuku i na desničarskim forumima nije znak da ih Parada manje interesuje, već da se svi organizuju u andergraundu. Iako je vrlo verovatno da su potencijalni napadači ove godine iskusniji u internet organizovanju, sasvim je izvesno da je iskusnija i policija. Ono što isplivava na površinu na desničarskim grupama se pomno prati, a to da će kroz privatne poruke uspeti da se organizuje par hiljada ekstremista, uključujući ogroman procenat srednjoškolaca, i da za to policija neće saznati je najdublja naučna fantastika.
Ne govorim da će ovogodišnja Parada ponosa biti sušta suprotnost prethodnoj, ali će nasilnika verovatno biti znatno manje, a policija će, zahvaljujući iskustvima od prošle godine (na neki način ista meta - isto odstojanje) biti efikasnija. Nadam se da će ovo bar nekoga ohrabriti da 2. oktobra dođe u Manjež i bude deo jedne male pobede nad mržnjom, nasiljem i strahom.
No comments:
Post a Comment