Koga ćemo sad da lajkujemo?

Nijedan diktator nikad više neće imati takvu podršku u inostranstvu kakvu je Moamer Gadafi imao u Srbiji. Ovde čak i ne mislim na SRS i desničarske organizacije koje su, ponekad sa par desetina Libijaca lojalnih Gadafiju, organizovali mitinge podrške i lepili opskurne plakate po Beogradu. Ovde mislim na sve popularnije digitalne patriote koji su iz minuta u minut obaveštavali naciju o istinskom razvoju događaja u Džamahiriji, a sve na fejsbuk stranici „Support for Muammar al Gaddafi from the people of Serbia" (namerno izostavljam link).

Fascinantnih sedamdesetak hiljada profila se prilično brzo okupilo na ovoj stranici (mada, treba napomenuti, broj kasnije nije rastao), neki profili su bili autentični, neki su već korišćeni na drugim patriotskim stranicama, a neki su napravljeni posebno za ovu priliku. Sa zelenim avatarima i prepoznatljivim patriotskim imenima, fanovi grupe podrške su zaista ostavljali toliko poruka na zidu da je u danima kada je bila veća gužva bilo skoro nemoguće skrolovati i doći do komentara koji bi bili samo tri sata stari.

A komentarisalo se o svemu... Neki su hvalili Gadafija i njegove maestralne poduhvate u Džamahiriji. Neki su psovali „pacove iz Bengazija" i želeli im smrt. Neki su bili posebno besni na Zapad koji zbog nafte, je li, opet napada jednu suverenu zemlju. Negde u vreme dok je sunce najjače pržilo libijske gradove i dok se širom sveta govorilo da su sukobljene strane došle u pat-poziciju, na ovoj grupi se raspravljalo o nekim drugim zaverama, mahom zapadnim zaverama protiv Srba, o hapšenju srpskih heroja, spemovalo se raznim zahtevima da se fanovi učlane u neke druge grupe podrške srpskom Kosovu, srpskim patriotama itd. Ostavljani su linkovi za misteriozne TV programe i spotove iz Džamahirije.

Kako su kola krenula nizbrdo za Gadafija, tako je i rasprava živnula. Dok su redom padali gradovi i sela u planinama na zapadu i duž mediteranske obale, fanovi grupe su sa tvitera prenosili bizarne, ali proverene informacije o tome da ne samo što gradovi nisu pali, već Gadafijeve snage uveliko prodiru na istok. Čudno je kako bi svaka bitka za novi grad, sve bliže i bliže Tripoliju, izazivala komentare da baš u tom gradu kreće protivnapad i početak kraja pacovima iz Bengazija, kao da su komentatori zaboravili da je ta bitka valjda već krenula par desetina kilometara dalje od prestonice. Kada su pod Gadafijevom delimičnom kontrolom ostali samo Bani Valid i Sirt, digitalne patriote su širile priče o tome da ni Seba ni neki gradovi na obali nisu pod kontrolom onih koje je, u međuvremenu, ceo svet priznao za legitimne libijske vlasti.

Došao je i dan kada je Moamer Gadafi ubijen. Da li je ranjen izvučen iz rupe za kakvu je verovatno mislio da će biti poslednje utočište Al Kaidinih pacova i narkomana, kako ih je npr. nazivao Moamerov sin Saif al-Islam, ili je nepovređen izvučen a potom linčovan, još uvek ne znamo (mada bi linčovanje bilo lep način da prelazne vlasti pokažu poštovanje Međunarodnog krivičnog suda koji je podigao optužnicu). Fanovi se nisu dali pokolebati. Govorilo se da ono ne liči na Gadafija, da na nekim fotografijama ima bradu, na nekim ne, da je na jednim krvav, na drugim ne, da, ako i liči, to može biti jedan od petnaestak dvojnika, za koje znamo da ih ima, da je sve fotošop, da je sve snimano u Holivudu itd. Da ostali pobijeni, npr. Mutasim i Junes nisu Mutasim i Junes, da čak ni ne liče, bilo je nesporno. Gadafi pak ne bi dao da ga ubiju u Sirtu, a i kako da ga ubiju tamo, kad je on u slobodnoj Sebi, na jugozapadu zemlje gde organizuje desetine hiljada Tuarega koji će mu pomoći da se vrati u Tripoli. Oni retki koji bi se pomirili sa tim da je Gadafi mrtav govorili su da je on barem živ u srcima, a tamo će biti živ zauvek, dakako, mada bi takvi dobijali razne odgovore onih koji prepoznaju šta je fotošopovano a šta nije. Bizarnost je došla do vrhunca u komentarima onih koji dobijaju proverene informacije sa tvitera, pa su neki javljali da se Gadafi već obratio medijima, da se medijima obratio i njegov sin Saif al-Islam, da protivnapad kreće, traje, šta god...

I dok i najvernijim fanovima pukovnika Gadafija postaje jasno da je pukovnik Gadafi živ, ali samo u srcima pravih patriota (suza sama kreće), ostaje nam da se zapitamo šta će ostati iza ove fejsbuk grupe, tj. da li će se i dalje koristiti za proverene informacije iz Libije, ili će postati još jedna rupa na kojoj će se sve ređe postavljati pseudopatriotski materijal koji treba da nadahne Srbe pred konačnu borbu protiv Novog svetskog poretka, sve dok milionita reforma fejsbuka koju će Cukerberg preduzeti ne obriše stranicu. Ja mislim da nešto ipak ostaje - brojne epske pesme posvećene voljenom Vođi. Zbog fizičke nemogućnosti da skrolujem unazad dovoljno revnosno, nisam okupio sve, ali svakako imam neke najinspirativnije. Biće ih u komentarima, koliko sutra, nemojte klonuti duhom.