Svi koji su se nadali da će kosovska vlada odustati od plana koji su joj odobrili EU, NATO i vodeće zapadne sile ili da će na Jarinje doći ruski komandosi, dobrovoljci ili bar trećepozivci i navijači - mora da su bili razočarani. Sa neba se spustilo samo par kosovskih carinika i policajaca. Nije da će imati puno toga da rade jer: 1) Brnjak i Jarinje su trenutno van funkcije, kad budu proradili 2) verovatno neće biti otvoreni za komercijalni saobraćaj, a ni onda 3) kosovska pogranična služba neće obavljati glavni posao već će to, kao i do sada, obavljati Euleks (što znaju oni koji su skorije prelazili granicu Albanije i Kosova). Ipak, kao što je Dačić rekao, "raspoređivanje nekoliko carinika nije bezbednosni, već problem u simboličnom smislu". A kad imate simbolične probleme i borite simbolične bitke, onda ćete možda trpeti i simbolične poraze.
Ono što se dešava na severu Kosova kao problem za vlasti Srbije ima dve dimenzije: loš je tajming i loš je povod. To da je tajming loš znamo svi. Samo dva meseca pred preporuku Evropske komisije za koju se većina građana nadala da će nas voditi statusu kandidata za članstvo u EU došla je Angela Merkel i rekla ono što je rekla. Danas morate biti optimista da biste očekivali da će do decembra vladina kosovska politika funkcionisati kako treba da bi Srbija postala kandidat (da ne pominjemo da ni borba protiv korupcije i reizbor sudija nisu baš potpuno zadovoljavajući). Ono o čemu se, nažalost, manje priča u Srbiji je povod Tačijeve akcije na severu.
Naime, među kosovskim Albancima, a i u dobrom delu Srbije važi mišljenje da je sever Kosova sinonim za bezvlašće i kriminal. To mišljenje deli i deo međunarodne zajednice, a pridev lawless često opisuje sever Kosova u stranim medijima. Međunarodna krizna grupa je prošle godine objavila dobar (i pomalo iznenađujući) izveštaj u kome se problem kriminala na Kosovu, i posebno na severu, jasno identifikuje i smešta u realne okvire. Ipak, stoji zamerka da nešto na severu ne funkciniše kako treba, i tu ne ubrajamo samo šverc (on zapravo funkcioniše solidno) već i neke ozbiljnije stvari. Prošlog decembra je npr. u okolini Leposavića ubijen jedan bošnjački političar, o čemu se ne sećam da sam čitao u medijima u Srbiji, a napade na srpske političare koji nisu mejnstrim na severu malo-malo pa zaboravimo. Ovakvi slučajevi daju povoda Hašimu Tačiju da nedostatak vladavine prava, problem bezbednosti i organizovani kriminal dovodi u vezu sa severom, a ne sa ostatkom Kosova. Naravno, Tači planira da sa kriminalom na severu počne da se obračunava, simbolično, zauzimanjem graničnih prelaza.
Ma koliko se političari u Srbiji trudili da objasne da su "paralelne" institucije na severu legitimne jer su to zapravo jedine institucije za koje stanovništvo glasa, odsustvo koordinacije tih institucija sa ostatkom Kosova će do kraja ostati trn u oku i kosovskoj vladi i međunarodnoj zajednici. I odsustvo koordinacije će biti viđeno kao nešto što ometa borbu protiv kriminala na Kosovu. Istrajavanje na nesaradnji i na neprihvatanju Ahtisarijevog plana je ono što danas pravi ogromne probleme i Srbiji i Srbima na severu Kosova. Praktična autonomija koja se nudi srpskim institucijama u okviru Ahtisarijevog plana je i dalje na stolu i treba je prihvatiti, inače će današnje scene postati svakodnevica, a dalji napredak Srbije u evropskim integracijama nemoguć.
Političke partije su već godinama imale mogućnost da severu Kosova ponude ozbiljnu i snažnu alternativu populističkoj i ponekad otvoreno rasističkoj pseudopolitici koju oličavaju Marko Jakšić i Milan Ivanović. Nekada to nije bilo bitno, nekada to nije bilo u interesu vlasti, ali sadašnja vlada ne bi trebalo da ima interesa u povlađivanju politici onih koji otvoreno govore da više žele Putina od Tadića i Lavrova od Šutanovca. Ako od otcepljenja severnog Kosova nema ništa, a svima je jasno da nema (ma koliko to ne priznavali), onda treba videti šta je dostupno - a dostupno je prihvatanje nove politike koja neće uništiti život Srbima na severnom Kosovu, kao što nije uništila ni živote Srba južno od Ibra. Da je takva politika prihvaćena ranije, ne bi bilo scena koje smo gledali poslednjih nekoliko nedelja, jer ne bi bilo ni optužbi za kriminal koje su aminovale ove akcije kosovskih vlasti.
Danas je ministar Bogdanović izjavio da ovo (suprotno brojnim apokaliptičnim najavama i naslovnim stranama žute štampe) ipak nije dan "D" i sasvim je u pravu. Kada jedan veliki vojni i politički poraz kakav je Srbija pretrpela 1999. godine pretvorite u seriju malih svakodnevnih poraza kao što je ovaj današnji, dobijate toliko dana "D" da oni potpuno gube smisao.
No comments:
Post a Comment