And the Winner Is...

Slavica Đukić-Dejanović je jako živopisna i originalna pojava u našoj politici i njene izjave, navikli smo, često nemaju veze sa stvarnim svetom. Pre nekoliko sati je npr. izjavila da „zabrana okupljanja, čime je obuhvaćena i 'Parada ponosa' (je l' te)” neće uticati na izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije. Ovo danas nije ni toliko dramatično značajno, jer smo konačno probili psihološku granicu i podrška priključenju EU je pala ispod 50 procenata. I dok čekamo izveštaj u kome se reč „kandidat” verovatno neće pojaviti, možemo da pogledamo ko danas može da trlja ruke zbog toga što je Srbija konačno postala failed state koji svojim građanima ne može da pruži sigurnost od fizičkog nasilja u samom centru glavnog grada, u po bela dana.

Svako ko je naivno verovao da je Ivica Dačić danas nešto bitno drugačije u odnosu na vreme kada je bio Miloševićev Tarik Aziz ili Musa Ibrahim (dakle portparol) je pogrešio. Dačić se, da se preslišamo, nikada nije odrekao Miloševića. Najdalje što je on otišao bilo je da kaže da je i Milošević činio greške, ali je u njegove zasluge ubrojao dve jako bitne stvari (ovo bi trebalo staviti pod nekoliko navodnika): Dejtonski sporazum i Rezoluciju 1244. Dejtonski sporazum je od Bosne i Hercegovine napravio još jedan balkanski failed state, tja, bar nismo usamljeni. Rezolucija 1244, onako kako se danas sprovodi, pravi od samih Ujedinjenih nacija neželjenog gosta na teritoriju koju je trebalo da uredi. Dakle, dve stvari koje sprečavaju napredak 1) Bosne i 2) Kosova Dačić vidi kao najpozitivnije tekovine Miloševićeve vladavine.

Dačiću naravno moramo da budemo zahvalni što nam je podario pravo da prošetamo malo po Manježu prošlog oktobra, ali moramo da imamo razumevanja - Ivica Dačić je čovek koji uvek pred sobom ima veliku sliku i ne može da se zamara sitnicama kao što su ljudska prava ako ona nisu u saglasnosti sa njegovim planom da stekne što je moguće veći uticaj na političkoj sceni Srbije. Nakon što smo stotinu puta čuli da je Ivica Dačić diplomirao na FPN-u sa prosekom deset-nula i nakon što smo konstatovali da je on naš najpametniji i najsnalažljiviji političar, došlo je vreme i da vidimo njegovu ulogu na kraju prestave koja se zvala Vlada Srbije 2008-2012...

Ivica Dačić je u slučaju Parade ponosa sjajno iskoristio kukavičluk nominalno vladajuće Demokratske stranke i teatralno nekoliko puta napomenuo da on treba da odluči o tome da li će se Parada održati ili ne. Marioneta koju ponekad možemo pomešati sa Školjkom - Mirko Cvetković je npr. pre par dana rekao da je pitanje održavanja Parade pitanje za policiju. A kada pitanje poštovanja ljudskih prava poverite Miloševićevom portparolu, dobijete ono što ste dobili danas. Nakon višenedeljnog ubeđivanja da će sve biti u redu i tapšanja organizatora po ramenu, ne zaboravljajući da sistematski obeshrabruje potencijalne učesnike na Paradi, Dačić je danas, gledajući srčane, nepobedive pripadnike Protivterorističke jedinice MUP-a, konačno zaključio da Parada treba da se zabrani ili otkaže jer sve te protivterorističke, specijalne, žandarmerijske i ko zna kakve druge jedinice ničemu ne služe ako moraju da brane obične građane umesto da spaljuju albanske kuće.

Tako je Dačić posle više od tri godine konačno dovršio svoj sinister plan. To da je Školjka, tj. Ljuštura, tj. Marioneta, tj. Mirko Cvetković nebitan političar bilo je jasno, ali Tadić je danas, podržavši Dačića (verovatno iz neke Rumunije), pristao da igra sporednu ulogu u priči o vladavini prava i ljudskim pravima u ovoj zemlji. Dačić je, slavodobitno, uzeo na sebe tu tužnu dužnost da spasi nekoliko ljudskih života i otkaže sve političke i parapolitičke skupove najavljene za vikend, pa (je l' te?) i tu Paradu ponosa. Time je nekih 6 meseci pred izbore Dačić doveo SPS u položaj u koji ga je mogao dovesti jedino neko ko je Fakultet političkih nauka završio sa deset-nula. Dačić neće izgubiti niti jedan glas zbog odluke na koju su ga ovlastili koalicioni partneri iz Demagoške stranke, ali će neki glas sigurno dobiti. Sa druge strane, DS nikoga nije prevario ovom bednom igrom i nijedan protivnik Parade neće dati Tadićevoj partiji glas na sledećim izborima. Time SPS na čelu sa Dačićem postaje najveći dobitnik izbornog turnusa 2008-2012, svaka čast, fanfare.

Sada kada zgroženi onim što se dešava staloženo sagledamo situaciju, zapitaćemo se za koga da glasamo. Ja imam dve ideje. Jedna je SNS koji je čak i danas (doduše pre zvanične zabrane) zatražio od vlasti da obezbede održavanje svih skupova. Uostalom, zašto je Nikolić danas gori od Tadića, čekaj, čekaj, pa Tadić je podržao zabranu, a ne Nikolić. Druga opcija je glasanje za jedan od pokreta koje će ponašanje današnje vlasti svakako omasoviti: 1389, Dveri, Obraz - izaberite koliko ste klerikalni. Možda su protiv pedera, ali bar znamo da su opozicija ovoj vlasti. A ako nas se dovoljno učlani u ove fašističke organizacije, možda ćemo bar toliko uticati na njihove političke programe da nam poštede živote.