Bliže se izbori, praznik demokratije. Parlamentarni, lokalni, pokrajinski (u onoj jednoj pokrajini), a ako Boris Tadić danas ili sutra dobro iskalkuliše da njegovim ličnim i partijskim interesima to odgovara, onda i predsednički izbori, održaće se za mesec dana u Srbiji (sa nekim izuzecima u njenom srcu). Posle 4 godine svega što se izdešavalo gledaćemo stare znance, u sledećoj vladi i u sledećoj opoziciji.
Pravi pobednik izbora će po svoj prilici biti Ivica Dačić. Od komunikativnog i otvorenog ministra policije koji raskrinkava kriminalne grupe i donosi nam viznu liberalizaciju, Ivica Dačić je postao stari, dobri domaćin koji lupa šakom o sto, breca se na novinare i strane diplomate i uzvikuje „bre”, „jee” i „mis'im” kad god pomis'i da će ga to učiniti autentičnijim. Iako će najradije opet u vladu sa DS-om, Dačić jedini zadržava potencijal da ide u vladu sa svima, a ako budu raspisani i predsednički izbori, Dačić će svakako probati da ovo kapitalizuje, u prijateljskom dijalogu sa DS-om. Uz Demokratsku stranku koja još uvek ne najavljuje svog kandidata za premijera (svi su dobri, je li), Dačić je trenutno bliži funkciji predsednika buduće vlade nego što se uglavnom misli. Sa Palminom ergelom iz Šumadije i gramzivim gerontokratskim štetočinama iz PUPS-a, SPS puca na 15 posto. Šestog maja ipak neće dobiti toliko, ali će svakako imati mnogo više glasova nego 2008. godine.
Demokratska stranka obećava poslove, investicije i sigurnost - dakle ono što baš i nije bila u stanju da obezbedi u poslednje 4 godine. Dobre stvari koje su uradili su ili davne (vizna liberalizacija) ili apstraktne (status kandidata za EU) ili ih se stide (jedna parada ponosa) ili nije izvesno da li im se isplati da ih pominju (profesionalizacija vojske). Na krilima popularnosti preDSednika i onog homofoba i rasiste na čelu Beograda, a uz pomoć mejnstrim medija kojima uglavnom upravljaju, DS (uz LSV i stranku tugaljivog populiste Rasima Ljajića) do kraja kampanje možda i izbije na prvo mesto, naročito ako naprednjaci naprave neki tradicionalni kiks.
Srpska napredna stranka se ponovo sprema za titulu najvećeg gubitnika izbora. Sa programom koji je dugo bio tajna (bolje i da je ostao) a koji služi za podsmeh svima van biračkog tela naprednjaka, SNS obećava sve i svašta, a uglavnom ništa. Ako se javi neko važno pitanje, SNS će raspisati referendum, Tomislav Nikolić će se povući iz politike, čekajte da dođemo na vlast i videćete, uostalom. Naprednjaci igraju na patetiku, na tužne priče običnih ljudi (odakle mi za učešće za stan?), na sopstveno siromaštvo - banke nam ne odobravaju kredit, nemamo ni za bilborde... Naravno, kad im banke, tajkuni ili Rusija daju novac, oni će krenuti u ofanzivu, ali prvo mesto na izborima im još uvek nije zagarantovano, a od vlade verovatno neće biti ništa.
Magovi crnog humora, srbijanska verzija porodice Adams, rezidentni cirkus Vojislava Šešelja u oličenju Centralne otadžbinske uprave (don't call them Glavni odbor) kao jedini cilj izbora ima da SRS otkine komad, kako oni kažu, takozvanim naprednjacima. Jedina stranka koja ne želi da dođe na vlast, SRS bi se zadovoljio i mrvicama u javnim preduzećima, dokle god je naprednjacima loše. Na sramotu Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića (a ujedno i na svoju sramotu) radikali nas podsećaju u svakoj emisiji u kojoj se pojave, pa ih možda zato i vredi gledati. Bez sposobnosti da sakupe dovoljno antievropskih glasova, SRS će se sa LDP-om boriti za četvrto mesto na parlamentarnim izborima i bojim se da će pobediti.
LDP je svojim koalicionim partnerima obećao toliko mesta u Skupštini da će im na kraju jedva ostati i poslanički klub. Podrška Zakonu o informisanju, prohibiciji u Beogradu, razlaz sa Vesnom Pešić, Biljanom Srbljanović i drugima, nemogućnost da utiču na Tijanićevu smenu (eh, taj legalizam) i još neki problemi koje ova stranka ima će verovatno sprečiti da koalicija Preokret ostvari neki istorijski rezultat. Sa metaforičnom, prerano započelom kampanjom, zatavama (Srbije), stenama i orvelovskim bilbordima, LDP treba da bude prezadovoljan ako za njih bude glasalo 7 posto izašlih na birališta.
Njihovi istorijski rivali - Demokratska stranka Srbije pak neće imati ni toliko. Njihova kampanja izgleda toliko bizarno i glupo da ju je vrlo verovatno radio neko ko DSS mrzi. Skamenjen u zimi 2007/2008, DSS nudi ruske kredite, promoviše pisanija Vojislava Koštunice, obećava kraj evropskih integracija Srbije i nastavak kosovskog boja što ih čini teškim sagovornicima, čak i za SNS. Biračko telo u Srbiji, nažalost, još uvek nije dovoljno zrelo da stranku onih koje su svi zezali u srednjoj školi baci ispod cenzusa. Ali možemo se nadati...
Prisutni na internetu kao Mafia Wars, Ujedinjeni regioni Srbije su više od pokreta, a manje od stranke i donose ponudu koju ne možete da odbijete. „Stop stranačkom zapošljavanju” zvuči više kao ime kampanje neke lokalne nevladine organizacije nego kao slogan stranke (pokreta?) koja je sinonim za stranačko zapošljavanje u Srbiji. URS obećava fabrike, auto-puteve, turističke centre, a Dinkić u spotovima poimence proziva političke protivnike. Iako smo navikli da G17+, URS ili kako god odluče da se zovu postižu bolji rezultat na izborima nego što ispitivanja javnog mnjenja predviđaju, ovaj put će URS (don't call them G17+) verovatno izvisiti za cenzus na parlamentarnim izborima, mada će svakako ostati igrači na lokalnom nivou.
Dalje, vredi pratiti koliko će se ljudi autovati i glasati za političke degenerike iz Dveri (tipujem na nekih 60 hiljada), da li će koalicija u kojoj će biti Bošnjačka demokratska zajednica (pod komandom Zukorlićevog šuraka Emira Elfića) osvojiti koji mandat, te koliko će biti nevažećih listića itd. Očekujte ovde još tekstova o predstojećim izborima, praznici nam stižu i vredi se pripremiti.
No comments:
Post a Comment